0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Nezainteresovani za avanturu i eksperiment, najuticajniji srpski reperi čuvaju svoju teritoriju, sa joÅ¡ nekoliko hitova u Å¡tekuMarko Nikolić
JoÅ¡ od hipika pa naovamo, i kao legitiman stvaralački credo i kao jedan od istaknutijih ideala potkulture postmoderne uzima se pretpostavka da je ne samo moguće već i poželjno muzikom menjati svet oko sebe. Gledano iz tog ugla, Beogradski sindikat je jedna od najuspeÅ¡nijih pojava svih vremena na ovim prostorima.S druge strane, njihova reputacija, veoma vidljiva u popunjavanju brisanog prostora između Davida Guette i Tanje Savić u fonotekama popkulturnih sluÅ¡alačkih masa, u velikoj meri premaÅ¡uje skučeni alternativni milje muzičkih samodovoljnika, namirenih u mogućnosti da se obraćaju sebi sličnima.Beogradski hip hop kolektiv je od samih početaka, pred NATO agresiju, bio dizajniran za mnogo Å¡iri krug. Zbog toga se na njega ne mogu primenjivati kriterijumi diskografske procene koji inače važe, na žalost purista sa obe strane muzičke žice ispletene anahronim ideoloÅ¡kim obzorima.Ne postoji grupa koja je toliko duboko prodrla u kolektivnu svest formulacijama koje do tančina opisuju duh vremena („ima se može se“, „ekipa mutnija od Dunava“), nema izvođača koji je k’o cunami zatalasao javnost kao Å¡to su to učinili prestonički reperi Divljinom i Govedinom. Ako je početak ove decenije ovekovečen debijem BSSST!... TiÅ¡inčina, tačka na prvu dekadu novog milenijuma stavljena je trećim dugosvirajućim izdanjem kolektiva krÅ¡tenog imenom Diskretni heroji.***Za devet godina između ovih izdanja potpuno je obesmiÅ¡ljen koncept muzičkog izdavaÅ¡tva te je novi album pre nekoliko dana osvanuo slobodan za skidanje na zvaničnoj veb strani grupe. U najvećoj meri obesmiÅ¡ljeni su i naÅ¡i, i pre toga obesmiÅ¡ljavani životi, suočeni sa zidovima brojnih zabluda i pogreÅ¡nih pretpostavki, te pogled na svet u Srbiji 2010. sa sobom nosi viÅ¡e onespokojavajućih crta nego devet godina ranije, kada je jezdio na talasu euforije izazvane jednom promaÅ¡enom revolucijom (dodati znakove navoda po želji).BEOGRADSKI SINDIKATPostojanje Sindikata je nepristajanje upravo na sled stvari koji podrazumeva pasivnost, kompromise i učmalost duha, Å¡to je uostalom i objaÅ¡njeno u .pdf dodatku (naslovnici?) za ovo izdanje.Sam naslov je u finom paradoksu (ili kontradikciji, kako vam je draže) sa superherojskim rapresent stilom grupe koji je oduvek bio liÅ¡en diskrecije, permanentno pokuÅ¡avajući da digne celokupni koncept kolektiva u nebo, iznova u transcendentalne i metafizičke visine. No, na tom mestu kreću problemi, poÅ¡to su vrednosti za koje se kolektiv zalaže odranije poznate (solidarnost, patriotizam, poÅ¡tenje) ali nedovoljno precizno i poetski objaÅ¡njene – stalno se referiÅ¡e na njih, a da se zapravo ne zna na Å¡ta se konkretno misli, posebno u prvom delu izdanja.Hip hop nema razumevanja za apstraktnost podrazumevanja, a spiritualni aspekt grupe, koji je na ranijim pločama nažalost bio tek ovlaÅ¡ dodirivan (Gorila u magli, Deo proÅ¡losti), na ovom potpuno izostaje, čime i odranije dominantni socijalni fokus postaje jedina lirička preokupacija grupe.Izostaje i produkcijski i tekstualni napredak. Sindikat se na ovoj ploči ne dokazuje samom sebi, već publici, koja vrlo dobro zna Å¡ta može da očekuje od grupe. Nema kompleksnijih liričkih shema kojima je Sindikat ranije umeo da nas počasti (...A ti sad ko nikad si Monika a ja poput Bila...) niti „baÅ¡ nagruvanih“ strofa koje svojom snagom dižu donji krvni pritisak na tri cifre (...Život je borba, teÅ¡ka smrt ili pobeda...; 2004. prolazi, mojih ljudi i dalje puni su zatvori...), već Diskretnim herojima caruju jednostavniji multiji i proste, tzv. muÅ¡ke rime koje se nižu mahom po difoltu stihoklepačke rutine.Kolektivno intonirani, neretko navijački izvedeni čoporativni refreni su i dalje rak rana struktura pesama grupe, i njihova efektnost i ubojitost pre predstavlja izuzetak nego pravilo, pa je prava Å¡teta Å¡to Beograđani čeÅ¡će ne posežu za poukama iz kanona tvrđeg (komercijalnog) hip hopa po kome lirička kruna numere može da bude udenuta na sam kraj strofe, da sasvim izostane, ili da se sastoji od jedne ubitačne sentence potcrtane skrečovanjem i/ili melodijskom snagom matrice prilagođene tako da sam tok rima ostane ujednačen kako bi pesma „klizila“ (primera je mali milion, npr. Still DRE, Fuck Da Police ili Ghetto Bird, da se zadržimo na lukrativnoj NWA zaostavÅ¡tini). Sindikat prečesto obnavlja pretplatu na nepotrebni luksuz refrenskog „proklizavanja“, u vidu usporavanja ili bukačkog ubrzavanja na Å¡tetu ukupnog dojma ubitačnosti same pesme.Slično je i sa produkcijom, koja ne ide dalje od ranije uspostavljenih, prečesto jednodimenzionalnih uzusa traženja inspiracije u raznoraznim žanrovima, uz određena, dobrano prevaziđena „osveženja“ tipa semplovanja večnog hita Sinana Sakića Ej od kad sam se rodio. Do određene mere opravdanje se može pronaći u činjenici da su tekstualna koplja primarna oruđa sindikalne borbe, pa je muzici namenjeno „čuvanje leđa“ na Å¡to nenametljiviji način. I dok se Sindikat drži oprobane formule, publika veću Å¡arolikost i alhemiju muzike i teksta može pronaći u radovima Đusa, a sci-fi inventivnost u hrvatskom komÅ¡iluku na ovogodiÅ¡njim pločama istovremeno hvaljenih i osporavanih erotomana KrankÅ¡vester i progresivno nastrojenog zajedničkog angažmana Vojka Vrućine i AC3PO-a.PoÅ¡to je konstatovano da se Sindikat za ovo izdanje odlučio za standardizaciju (ili tzv. konzervativizam), takvo opredelenje osim loÅ¡ih ima i brojne dobre strane. Američki prijatelji su smislili zgodan izraz „storytelling“ za označavanje veÅ¡tine pripovedanja u repu, i u toj kategoriji se malo ko može meriti sa srpskom grupom. Neprskani „jkra“ Å¡mek Feđe Dimovića Fele i Ognjena Jankovića Ogija (svaki za sebe predstavlja po jedno plućno krilo beogradskog rep voltrona) te zavidna elokvencija i emsi veÅ¡tina Aleksandra Karadžinovića Å efa Saleta i BoÅ¡ka Ćirkovića Å kaba (koji su mogli biti kud i kamo zastupljeniji na ovom izdanju) podižu tehničku letvicu na sotomajorovske visine, uvodeći u priču glavni sindikalni adut – hitičnost, mahom neosvajani Crni Vrh recentne domaće produkcije, na koji sastav iz Beograda kao po pravilu zabada svoj barjak.VeÅ¡to koristeći „ložačke“ metode (najbolje definisane u jednom starijem stihu grupe „’Ajmo sad da tapÅ¡emo, da zagrejemo dlanove...“), Sindikat direktnim i jasnim jezikom, kao nožem kroz maslac, penetrira u „kolektivno ja“, nudeći mu i potporu i rame za plakanje u vidu familijarno artikulisanog konteksta i opisa (be)smisla cirkusa u kome obitava. Ova transakcija je nemoguća bez koketiranja sa populizmom, Å¡to je osnovni razlog negiranja bilo kakve vrednosti stvaralaÅ¡tva grupe u određenim krugovima, neprilagođenih na spoznaju proste činjenice da rep svojim poreklom i genezom ne teži da bude rafiniran, sofisticiran i lep (mada može biti i sve to), već da emsijeve i njihove sluÅ¡aoce podseti da su živi. I u ovom žanru važi popkulturni postulat postojanja polja napetosti između individualne samospoznaje i maločas prozvanog populizma, i na tom mestu treba tražiti rodno mesto kompleksne harizme beogradske grupe.Sindikat svu svoju energiju i koncentraciju sa većim ili manjim uspehom investira u primalni krik egzistencije. Prostora za polemike i kontroverze, koje prirodno idu u paru sa opusom sastava, ima i na ovoj ploči. Tako se u pesmi Čovek bez milosti prozivaju svi oni kritizeri grupe „koji vaćare strane fondove“. Svedok (saradnik) je joÅ¡ jedan „preiskusan“ upliv u omiljenu sindikalnu temu – spregu kriminala i državnih službi, eksploatisanu u dobro poznatom „džukačkom“ maniru.Otklon od ove prakse je pesma Zajebi koja na direktan, didaktičko-edukativan način, vrveći od „brzog“ „o-ruk“ Å¡arma grupe, predstavlja dobrodoÅ¡lu distancu od zihera „Vidimo se u čitulji“ temata (Sve je postalo moda ovo su đavolja posla / viÅ¡e nije bitna istina već kol’ko neÅ¡to koÅ¡ta / ugasi taj program dok ne isperu ti mozak / misli svojom glavom - to je prava sloboda), sa simboličkom snagom nesumnjivo veće ubedljivosti od bulumente nenasilnih bilborda, treninga, kampanja i konvencija na koje se arče državni novci.„Balada disidenta“ predstavlja prvi potencijalni kafanski hip hop evergrin u Srba, u kome je uz žičano milozvučje postignuta skladna ravnoteža između boemske melanholije i nacionalne drame. S obzirom na glasine da su Diskretni heroji oproÅ¡tajni album Sindikata, pomenuta pesma se može čitati i kao dostojan muzički testament verovatno najznačajnije srpske grupe (sa stanoviÅ¡ta masovnosti) u ovom momentu. Ako je zaista reč o kraju, ovo ostvarenje sigurno ne predstavlja trijumfalni hepiend, ali svakako nije ni žalosni epilog jedne osobene priče.
http://www.mediafire.com/?y2yzygulzpgyc73
http://www.beogradskisindikat.com/
Author
Topic: Beogradski sindikat_Diskretni Heroji (Read 593 times)
