RAZGOVOR S BOGOM
Sanjao sam da razgovaram s Bogom. - Dakle, ti bi želeo da razgovaraš sa mnom? - rekao je Bog. - Ako imaš vremena - rekoh. Bog se nasmeši. - Moje je vreme večnost. Šta si hteo da me pitaš? - Šta te najviše iznenađuje kod ljudi? Bog odgovori: - Što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu a onda bi želeli ponovo da budu deca. - Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa onda troše novac, da bi vratili zdravlje. - Što usko razmišljaju o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti. - Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umru kao da nikada nisu ni živeli. Bog me uze za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini. Tada upitah: - Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče? Osmehujući se, Bog odgovori: - Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo voleti. - Da nauče da nije najvrednije ono što imaju, nego ko su u svom životu. - Da nauče kako se nije dobro upoređivati sa drugima. - Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba. - Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se povredi voljeno biće, a zatim su potrebne godine da se izleči. - Da nauče opraštati. - Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju reći niti pokazati. - Da nauče da se novcem može kupiti sve osim sreće. - Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito. - Da nauče da je pravi prijatelj onaj ko zna sve o njima a ipak ih voli. - Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati. (nepoznati autor
