Uspješna mobilizacija demonstranata: Brisel potcijenio moć društvenih mreža
Uspješna mobilizacija demonstranata: Brisel potcijenio moć društvenih mrežaUspješna mobilizacija demonstranata: Brisel potcijenio moć društvenih mrežaEvropska komisija saopštila je danas da je bila iznenađena obimom protivljenja Međunarodnom sporazumu o borbi protiv piraterije (ACTA), te da je potcijenila moć društvenih mreža za mobilizaciju demonstranata.
Potpredsjednik Evropske komisije Maroš Šefčovič priznao je da je Brisel bio iznenađen kada je nekoliko hiljada ljudi početkom godine izašlo na ulice u znak protesta zbog ACTA.
"Šta je moć naroda? Vidjeli smo je nedavno u januaru i februaru kada smo iznenada shvatili da, uprkos rekordno niskim temperaturama vazduha, više hiljada ljudi na brojnim trgovima širom Evrope protestuje zbog ovog sporazuma", rekao je on.
Cilj ACTA je smanjenje krađe zaštitnih trgovinskih oznaka i borba protiv onlajn piraterije, ali je dokument izazvao zabrinutost, posebno u istočnoevropskim državama zbog cenzure i pojačanog praćenja korisnika.
Evropska komisija, koja je pregovarala o ACTA uz članice EU od 2008. godine, često je bila na meti kritika zbog tajnovitosti oko međunarodnih diskusija.
Međutim, ovaj problem je eskalirao kada su Evropska komisija i 22 zemlje članice potpisale sporazum u januaru i počet je proces ratifikacije.
Šefčovič je istakao da je odsustvo evropskih institucija u svijetu društvenih medija po pitanju ACTA izazvao brojne probleme i da bi svi trebalo da izvuku pouku uz toga i da ubuduće budu mnogo aktivniji i u "komunikativnijem raspoloženju" prema osjetljivim temama.
Protesti su održani u nekoliko gradova u Evropi zbog čega je niz članica EU donijelo odluku o suspenziji ratifikacije ACTA. Evropski parlament, koji je odbacio ACTA, primio je globalnu peticiju sa dva miliona potpisa protiv sporazuma.
Evropska komisija je pokrenula taktičan potez u februaru, navodeći da će ACTA proslijediti Evropskom sudu pravde radi mišljenja da li krši bilo koji zakon EU.
Međutim, mnogi vjeruju da je Evropska komisija pokušala da pronađe lakši način izlaska iz problema i da pažnju usmjeri na legalizaciju.
Predsjednik Evropskog parlamenta Martin Šulc nedavno je sugerisao da je predajući slučaj sudu Evropska komisija uklonila priliku da parlament diskutuje o pitanju koje je veoma važno za građane.
Sporazum izaziva negodovanje među aktivistima pokreta za slobodu govora, koji smatraju da ACTA vlastima daje previše ovlaštenja i ide dalje od isto tako kontroverznog američkog zakona "Stop online piratskim aktima" (SOPA).
Sporazum su do sada potpisale SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja.
