>>> zanimljivosti <<<

[Ex-Yu]

Božićni običaji vs. zakon


Upražnjavanje nekih tradicionalnih božićnih običaja poslalo bi Čehe u zatvor ako bi se "do poslednjeg slova" poÅ¡tovali zakoni jer bi mnogi paragrafi mogli da se podvedu pod krivična dela, kao Å¡to je ubijanje božićnog Å¡arana za Badnje veče.

Pravnik TomaÅ¡ Narčič, na molbu čeÅ¡kog dnevnika "Mlada fronta Dnes", pozabavio se time da li je legalan običaj da glava porodice kupljenog živog Å¡arana, obično neveÅ¡to ubija na Badnji dan.

Među spornim običajima je i sipanje rastopljenog olova, kao i pravljene domaćeg konjaka od jaja.

Da Å¡aran nije igračka za decu u kadi, već živo biće koje trpi bol, te da ne sme da ga ubija nekvalifikovana osoba, a da ga prethodno ne onesvesti, upozorila je i ove godine uoči praznika Veterinarska inspekcija.

U susednoj Poljskoj je slično: Å¡aran je takođe na spisku životinja koje ne smeju da se ubijaju tek tako.

Inspekcija je pred ovaj Božić posle posebnog upozorenja počela pred radnjama da proverava da li Poljaci koji dolaze po živog Å¡arana, imaju za njega spremnu kofu s vodom, jer ne sme da se zlostavlja guÅ¡enjem u najlon kesi.

Poljaci su zabranili i da se Å¡aran ubija pred decom, bilo u radnji, bilo kod kuće. Upozoreno je i da, prema zakonu o zaÅ¡titi životinja, hlorisana voda u kadi takođe predstavlja zlostavljanje.

Razlog za zatvor u ČeÅ¡koj može da bude i obična domaća izrada konjaka od jaja.

Za nedozovoljenu prozivodnju alkohola preti godinu dana, a isto toliko za lažno obećanje deci da će na Badnje veče doći dete Isus s poklonima pod jelku, jer toliko sudovi kažnjavaju Å¡irenje neproverenih informacija koje mogu da uznemire građane.

NeÅ¡to kraće vreme, svega Å¡est meseci u zatvoru, roditelja može da koÅ¡ta običaj da njihovo dete, koje joÅ¡ naivno ne zna ko zaista nosi poklone, napiÅ¡e pismo Isusu ili Deda Mrazu, a roditelji ga naravno otvore da vidi Å¡ta mogu da ispune od tih dečjih želja.

Krivični zakon to tretira kao krÅ¡enje privatnosti i poverljivosti poÅ¡tanske poÅ¡iljke. Bezopasno nije ni isterati decu iz dnevne sobe uveče da roditelji postave poklone pod jelku, jer to može da se tretira kao zlostavljanje deteta.

Međutim, ni prosečnog čeÅ¡kog gospodina Novaka, ni poljskog gospodina Kovalskog savremeni paragrafi neće odgovoriti od slavljenja Božića onako kako su generacijama navikli jer su Å¡anse da ih neko prijavi, a zatim zaista kazni, niÅ¡tavne.

Osim jednog slučaja, na koji su sasvim ozbiljno upozorile pred ovaj Božić poreske vlasti u Poljskoj - ko dobije skupocene poklone, recimo nakit, ne sme da zaboravi da plati poseban porez na darove.

I u ČeÅ¡koj, skupoceni prsten i ogrlica od ljubavnika, ako dama ne plati porez, mogu da koÅ¡taju čak tri godine zatvora.

[Ex-Yu]

Amerikanci stavljaju naglavne kamere policajcima



Ovaj projekt naziva AXON probno je pokrenut u San Joseu,

Futuristički film 'Robocop' zabavljao nas je 1987. godine, a nekakva slična varijanta hi-tech policajca uskoro bi mogla zaživjeti na ulicama američkog grada San Josea.

Diljem SAD-a sve je viÅ¡e pritužbi građana na postupanje policijskih snaga. Iz ovog, no i iz drugih razloga, američki plavci odlučili su pokrenuti pilot projekt u sklopu kojeg će se policijske djelatnike opremiti kamerama koje će bilježiti svaki njihov korak. U prvoj fazi projekta uključeno je 18 policajaca u San Joseu.

Ovaj projekt naziva AXON probno je pokrenut u San Joseu, no pokaže li se uspješnim, mogao bi preseliti i na ulice drugih gradova.

S druge strane, provedba AXON-a poprilično stoji s obzirom na to da troÅ¡ak ovog paketa koji uključuje kameru koja se postavlja na glavu te sve druge potrebne dodatke iznosi 1.700 dolara, a mjesečni troÅ¡ak pojedinog sustava iznosi dodatnih 99 dolara.

Kamere koje bi policajci nosili bilježili bi svaki trenutak njihova radnog dana, a u određenim vremenskim intervalima uređaj bi slao snimljene materijale kontrolnom centru.

[Ex-Yu]

Sitnice koje su nam promenile život u protekloj deceniji,


Proteklu deceniju, pored velikih političkih i ekonomskih, obeležile su i postepene promene stila života. One se najčeÅ¡će ne primećuju dok se deÅ¡avaju, kao kada deca rastu.

Deo tih „sitnica” koje su nam promenile život od početka milenijuma sledi, ne po značaju, već abcednim redom.

Aerodromi - da li se sećate vremena kada se niste izuvali pre ulaska u avion i kada ste slobodno unosili flaÅ¡icu soka u putničku kabinu? Opasnost od terorizma izbrisala je to vreme.

Ajpod - ikona digitalne ere. Lansiran je 2001, da bi Å¡est godina kasnije bilo prodato već 100 miliona primeraka.

Alternativna medicina - od akupunkture do dodataka od bilja u borbi protiv bolesti, uključujući rak, alternativna medicina popularnija je nego ikad.

Apps odnosno aplikacije - godine za nama obeležila je eksplozija različitih uređaja, od ajfona, preko laptopa, do GPS-a.

Blekberi - proÅ¡lo je vreme kada bi vas ta reč asocirala na kupinu. Danas blekberi znači samo jedno - pametni telefon koji koristi viÅ¡e od 28 miliona ljudi u svetu.

Blog - svi su na blogu i ponekad se pitamo kako smo uopšte provodili vreme pre bloga. Procenjuje se da ima više od 100 miliona blogova.

Ekologija - budi „zelen”, ne koristi plastične kese već platnene, to već i Å¡kolska deca govore roditeljima.

Debljina - u prethodnih desetak godina debljina je proglašena državnim neprijateljem.

GPS - viÅ¡e i ne možemo da se izgubimo. Ali pazite kada određujete lokaciju jer je jedan par „omaÅ¡io” za 650 kilometara poÅ¡to je umesto Carpi ukucao Capri.

Fejsbuk - gotovo je nemoguće zamisliti da je svojevremeno ta mreža bila ograničena samo na studente na Harvardu. Sada ima viÅ¡e od 300 miliona korisnika Å¡irom sveta.

Gugl - postao je deo naÅ¡ih moždanih funkcija. Å ta god da nam treba, dovoljno je ukucati ključne reči u ovaj popularni pretraživač i pronaći sve Å¡to nam treba na internetu.

Jutjub â€" druÅ¡tveni sajt za gledanje i ubacivanje video materijala.

Kablovska televizija â€" filmovi, muzika, vesti sa svih strana sveta - sve je na kablovskoj.

Kamere - čak i vaÅ¡a baka ima digitalnu kameru i preko mejla vam Å¡alje fotografije ili ih postavlja na sajtove.

Kroks - plastične klompe koje su se pojavile 2002. Mnogi ih vole jer su udobne i lagane, međutim neki pozivaju na uniÅ¡tenje popularnih kroksica. TeÅ¡ko jer ne treba smetnuti s uma da ih je i MiÅ¡el Obama nosila letos na odmoru.

Mobilni telefoni - viÅ¡e od 85 odsto Amerikanaca koristi mobilne telefone. Sličan je trend i u svetu.

Organska hrana - je „in” i u SAD je to danas industrija vredna 21 milijardu dolara u poređenju sa 3,6 milijardi u 1997. Naravno, i MiÅ¡el Obama u vrtu Bele kuće ima organski povrtnjak.

Povezanost - non-stop smo povezani preko kompjutera. Ako vam šef u nedelju pošalje imejl, bolje odgovorite jer opravdanja nema - osim ako ste na Antarktiku.

Rialiti TV - gledaoci postaju zavisnici a učesnici u rijaliti programima pokuÅ¡avaju da postanu slavni.

Starenje - i 50-godiÅ¡njakinje danas oblače isto Å¡to i 18-godiÅ¡njakinje, devojčice liče na devojke, duga kosa se nosi bez obzira na godine a ženska moda sve viÅ¡e izgleda kao da je namenjena samo jednoj starosnoj grupi.

Tetoviranje - počelo je nevino, sa leptirićem na ramenu ili nekim plemenskim simbolom na nadlaktici. Zatim su stigli kineski znaci čije je pravo značenje uglavnom nepoznatno tetoviranom. Sada ih svi imaju, čak i sredovečne gospođe.

Trudnoća - u modi je stomak koji pupi, kreira se Å¡ik odeća za trudnice, fotografiÅ¡u ih čak i nage, sve u slavu trudnoće.

TV ekrani - postali su veći i tanji i pretvorili dnevne sobe u bioskope.

Vikipedija - uvek dostupna enciklopedija sa uglavnom tačnim podacima.

[Ex-Yu]

Kupovina „za džabe“. Dole kapitalizam!


U Nemačkoj postoje svakakve prodavnice pa čak i one u kojima je sve besplatno! Da, tako je: svako ostavi ono Å¡to mu ne treba, a može da uzme ono Å¡to mu treba. Cilj je pomoć ugroženima i borba protiv kapitalizma.

Prodavnica u Kelnu u kojoj je sve besplatno

Ovde nema napisa cena. Ni kasirki, ni detektiva. Sve je besplatno! U Nemačkoj ima oko 50 radnji „za džabe“, neke postoje već godinama. Jedna prodavnica u zapadnom delu Kelna postoji od 2004. Filozofija koja iza toga stoji jeste: kritika potroÅ¡ačkog mentaliteta i antikapitalizam...

„Kupi neÅ¡to i bićeÅ¡ srećan! To nije istina! Biti srećan nema nikakve veze sa trgovinom. NaÅ¡a mala zajednica na taj način želi da se brani od potroÅ¡ačkog terora“, kaže Hajdi Rinkau i energično udara o sto.

Već dve godine ova 62-godiÅ¡nja žena radi u Kelnskoj radnji. Princip radnji „za džabe“ je jednostavan: ako imate neÅ¡to Å¡to vam ne treba, donesete u ovu prodavnicu. A onaj kome je neÅ¡to potrebno, jednostavno uzme. Međutim, ispunjavaju se samo tri želje! Toliko komada, naime, muÅ¡terija ima pravo da ponese.

Pomaže onima koji nemaju dovoljno

Hajdi Rinkau hoće da pokaže da kupovini ne čini sreću

Neposredno po otvaranju prodavnice desetak ljudi se gura u malu prostoriju. Drveni pod Å¡kripi pod zimskim čizmama. Po policama poređane muÅ¡ke koÅ¡ulje, zimski džemperi i zeke za bebe. Ima i kutak za igračke, a iza vrata stoje stare čaÅ¡e za vodu i pivo, činijice od stakla i porcelan. Jedan mladić doneo je joÅ¡ nekoliko komada…

„Pre nego Å¡to bacim ove stvari, mislim da bi mogle da posluže drugima. Princip je dobar. Na taj način može se pomoći siromaÅ¡nijim ljudima“.

Koleginica Hajdi Rinkau, Helga Goldenhaus, prima kesu sa Å¡oljama za kafu, lončićem za mleko, tanjirima i priborom za jelo. Ljudi uglavnom traže odeću , knjige i igračke. Ali i stvari za domaćinstvo. U poslednje vreme u prodavnicu dolazi sve viÅ¡e ljudi:

„Primećujemo da je sve viÅ¡e siromaÅ¡nih, sve je viÅ¡e primalaca raznih vidova socijalne pomoći. Oni su srećni kada dobiju neÅ¡to, za Å¡ta ne moraju nikome da se pravdaju“, dodaje Hajdi Rinkau.

[Ex-Yu]

Želite jesti puding? Samo na vlastitu odgovornost


Restoran je zatražio od klijenata koji naručuju božićni puding da prije toga potpiÅ¡u kako restoran oslobađaju od svake odgovornosti.

Jedan restoran u londonskom Cityu zatražio je od 350 klijenata koji naručuju božićni puding za desert da prije toga potpiÅ¡u izjavu kojom restoran oslobađaju svake odgovornosti od mogućih posljedica, prenosi u petak AFP.

Vlasnica restorana High Timber je objasnila da se restoran želi zaÅ¡tititi od mogućih tužbi u slučaju da se gost koji uživa u toj engleskoj "slastici" zagrcne, a Å¡to za sobom povlači i opasnost od asfiksije. Kako božićni puding obiluje suhim voćem i oraÅ¡astim plodovima, opasnost od oÅ¡tećenja ili loma zubi je također moguća, a vlasnica Neleen Strauss nikako ne želi plaćati odÅ¡tetu i preskupe zubare.

- Restoran je u Cityu. Mnogi naši gosti su odvjetnici i upravo su mi oni to predložili - objasnila je Strauss.

Božićni puding u tom restoranu inače koÅ¡ta osam eura.

[Ex-Yu]

Napredni kompaktni digitalac,

Novi G11 ima dodatna programska podeÅ¡enja, među kojima je automatsko prepoznavanje kretanja,

Canonova PowerShot serija G namijenjena je naprednim amaterima koji znaju kako u datim svjetlosnim uslovima podesiti fotoaparat i od njega dobiti najviÅ¡e. Naravno, moguć je rad i u automatici i scenskim programima, ali se postavlja pitanje o isplativosti kupovina takvog fotoaparata nekome ko će je koristiti samo u automatici.

Fiksni fokus:

Popravljen kvalitet fotografije bio je glavni parametar kod modela G11. Smanjena je rezolucija senzora na 10 miliona tačaka i time je dobivena bolja slika kod viÅ¡ih ISO vrijednosti, zbog čega je najviÅ¡a ISO vrijednost podignuta na 3.200. Baterija NB-7L omogućava snimanje oko 600 fotografija. NB-7L je najnovija i najjača baterija koju Canon ugrađuje u svoje kompaktne modele.

TFT ekran ima dijagonalu od 2,8 inča i skoro 500.000 tačaka. Novi G11 ima dodatna programska podeÅ¡enja, među kojima je automatsko prepoznavanje kretanja i automatsko prebacivanje fiksnog fokusa na konstanto izoÅ¡travanje kada fotoaparat prepozna pomak lica ili osobe.
Uz G11 dolazi USB i AV kabl, baterija, punjač, traka za noÅ¡enje i CD s programskom opremom.

Žarišne dužine:

Na prednjem dijelu fotoaparata je objektiv (peterostruki zum) sa žariÅ¡nim dužinama od 6.1 do 30.5 mm (28 - 140 mm ekv. 35 mm). Svjetlosna snaga objektiva je od f/2.8 u Å¡irokom uglu do f/4.5 u uskom. Objektiv nudi i optičku stabilizaciju slike (IS), koja i kod žariÅ¡ne dužine od 30.5 mm (140mm ekv. 35mm) omogućava fotografiranje iz ruke.

Iznad objektiva je blic, ulazna strana optičkog vizira, dioda za doosvijetljavanje motiva u slabijim svjetlosnim uslovima i time lakÅ¡e izoÅ¡travanje. Na lijevoj strani je zvučnik, a na desnoj vrata iza kojih su USB, HDMI i DC priključci.

Fotoaparat u praksi mogu koristiti svi početnici jer napredne tehnologije olakÅ¡avaju put do dobre fotografije. Cijena aparata je oko 500 eura.

[Ex-Yu]

Iscenirao sam svoju otmicu da bi platio put u Makao,

Zbog rasipničkog stila života, Verma već duguje 850.000 rupija (18.000 dolara) raznim noćnim klubovima
Umjesto u Makau završio iza rešetaka

Pavan Verma, 22-godiÅ¡nji Indijac naviknut da živi na visokoj nozi iscenirao je sam svoju otmicu, tražeći od roditelja otkupninu od 40.000 dolara kako bi platio put u Makao, piÅ¡e danas indijska Å¡tampa.

Ali, umjesto da otputuje u kineski grad kocke, mladić se naÅ¡ao iza reÅ¡etaka kada ga je policija uhapsila u jednom Å¡oping centru u Nju Delhiju gdje je trebalo da preuzme torbu s novcem.

"Njegova djevojka je željela da proslave Novu godinu u Makau. Htio je da joj ispuni želju, ali nije imao dovoljno novca za put", izjavio je jedan policajac listu Hindustan tajms.

Zbog rasipničkog stila života, Verma već duguje 850.000 rupija (18.000 dolara) raznim noćnim klubovima Nju Delhija čiji je redovni gost.

Portparol policije je izjavio da je sada na njegovom ocu, lokalnom biznismenu, da odluči da li će protiv sina podnijeti tužbu.

[Ex-Yu]

Promoviran voz-metak koji ide 400 kilometara na sat,

Saobraćat će trasom dugačkom 1.000 kilometara u Kini,
Kina je u pogon pustila svoj najbrži putnički voz, koji može doseći brzinu od vrtoglavih 394 kilometra na sat.
Prosječna brzina tog voza iznosi 350 kilometara na sat, a saobraćat će trasom dugačkom 1.000 kilometara, između gradova Wuhana i Guangzhoua, sa samo devet zaustavljanja. Put bi tim vlakom trebao trajati čak tri puta kraće, s originalnih devet sati, na samo tri sata, prenosi agencija Reuters.
 Spomenuta željeznička trasa, ujedno je najbrža i najduža u Kini i njezina izgradnja koÅ¡tala je 14.6 milijardi dolara, a sama izgradnja je trajala četiri godine, prenosi u subotu portal Dnevnik. hr.

[Ex-Yu]

"HP kompjuteri su rasisti"
Kamera ne registruje lica tamnoputih osoba?

Video klip na sajtu "Ju tjub" u kome se sugeriÅ¡e da kamera proizvođača "Hjulit Pakard" ne registruje lica tamnoputih osoba do sada je imao viÅ¡e od milion otvaranja.

Kratak video postavljen je na internet ranije ovog mjeseca, a u njemu učestvuju dvoje kolega, tamnoputi muÅ¡karac i bijela žena.

Kada se ispred ekrana nalazi žena, kamera zumira njeno lice i prati je dok se kreće, ali kada muÅ¡karac učini to isto, kamera ne reaguje, prenosi BBC.
HP computers are racist


Snimak je propraćen Å¡aljivim komentarima, a naslov glasi "HP kompjuteri su rasisti".

Portparol kompanije izjavio je da je HP obaviješten o potencijalnom problemu sa softverom za prepoznavanje lica, koji se dešava kada nema dovoljno pozadinskog svjetla.

"Za nas je ovo ozbiljna stvar i razmatramo je sa svojim partnerima", rekao je portparol HP-a.

[Ex-Yu]

Citroen DS3: Nastavak priče o luksuznoj liniji,

Nakon Å¡to je sa malenim DS3 poremetio odnos snaga među kompaktnim premium automobilima, Citroen sa novim DS4 isto namjerava učiniti i u klasi porodičnih vozila.

Prirodan je to nastavak priče o DS luksuznoj liniji ovog francuskog proizvođača. Prve skice zorno najavljuju konačan izgled automobila koji će imati prepoznatljiv prednji kraj sa velikim svjetlima i usisnicima zraka, te sveukupno naglaÅ¡eni sportski profil.

UnutraÅ¡njost će biti uređena luksuzno sa kliznom stražnjom klupom i individualno odvojivim sjediÅ¡tima. Vrijedi spomenuti da će DS4 biti postavljen na platformu novog Peugeota 3008, pa u prostranost i varijabilnost ne treba sumnjati.

U ponudi motora neće biti velikih novosti, tu su provjereni PSA benzinci i dizelaÅ¡i, a DS4 će poslužiti i kao osnova za predstavljanje nove hibridne tehnologije.

Predprodukcijski koncept novog DS4 mogao bi osvanuti već u Ženevi 2010. godine, a uskoro se očekuju i prve skice velikog DS5, koji će ući u druÅ¡tvo luksuznih limuzina.

DS2 omaž Spačeku

Sjećanje na legendarni 2CV, kod nas popularan kao Spaček, Citroen planira osvježiti potpuno novim futuristički nastrojenim modelom, koji će nositi naziv DS2. Automobil, koji se na tržiÅ¡tu očekuje 2012. Godine bit će postavljen na platformu novog C3, a dizajnerski će se bazirati na konceptnom Revolteu, Å¡to znači da će ga krasiti neobičan „bublasti“ oblik po uzoru na original, ali i rjeÅ¡enja kao Å¡to su dvostruka bočna vrata na desnoj strani (Poput Minija Clubman ili Mazde RDŽ-8).

Ponuda motora će uključivati nove trocilindarske benzince, koji tek trebaju da budu predstavljeni u C3, dok će jedini dizelski predstavnik biti 1.4 HDi sa 70 KS.

[Ex-Yu]

Prva tužba protiv Googlea
Najmanje 80.000 knjiga kineskih autora se nalazi na Google Booksu


Jedan pekinÅ¡ki sud počeo je u utorak da razmatra tužbu Å¡angajske književnice Mian Mian protiv Googla zbog krÅ¡enja autorskih prava, prvu tužbu u Kini protiv američkog pretraživača zbog njegove biblioteke na internetu, izjavio je njen advokat.

Mian Mian, poznata po svojim romanima o mladim ljudima koji su se frenetično odavali seksu, alkoholu i drogi, povela je akciju protiv internetske biblioteke američkog pretraživača zbog krÅ¡enja svojih autorskih prava.

TridesetdevetogodiÅ¡nja Mian Mian, koja je stekla slavu s "Kineskim bombonima" 2000. godine, traži 6.100 eura odÅ¡tete i kamata. Ona optužuje Google da je nelegalno uvrstio u svoju biblioteku njen treći roman "Acid Lovers", objasnio je advokat Sun Jinwei.

Knjige Mian Mian su prevedene na mnogobrojne jezike, ali su i dalje zabranjene u Kini, gdje se mogu dobiti ispod tezge.

U novembru je Peking optužio Google da krši autorska prava kineskih registriranih knjiga i pozvao autore da "zaštite svoja prava".

Dvije orgnaizacije kineskih pisaca su optužile Google da je uvrstio njihova djela bez dozvole i zatražile da im što prije plati odštete i kamate.

Najmanje 80.000 knjiga kineskih autora se nalazi na Google Booksu, internetskoj biblioteci koja želi da registrira milione knjiga.

Ovaj projekt je izazvao protivljenje u svijetu, posebno u SAD-u, Francuskoj i Njemačkoj.

[Ex-Yu]

Reprodukcija na svim kompatibilnim uređajima,

Predstavljene konačne specifikacije 3D Blu-raya,
Ono Å¡to udruženje BDA želi postići novom trodimenzionalnom verzijom Blu-raya je takav način prikaza visoke Full HD rezolucije donijeti u dom svakog korisnika. Naravno, da bi se to dogodilo, potrebno je da svi uključeni proizvođači u ovom segmentu sarađuju te prilagode svoje uređaje trodimenzionalnom Full HD prikazu.

BDA je sada objavio konačne specifikacije, kako bi proizvođačima olakÅ¡ao posao razvoja podrÅ¡ke za 3D Blu-ray na njihovim uređajima. Potpune specifikacije navode Full HD, kompatibilnost 3D Blu-ray playera i 3D Blu-ray diskova na starijim uređajima, naravno u klasičnom 2D načinu prikaza te koriÅ¡tenje novog kodeka MVC u ovom novom formatu.

Također, BDA navodi da će određeni 3D Blu-ray disk moći reproducirati na bilo kojem kompatibilnom uređaju. S obzirom na to da su predstavnici Sonyja najavili ulazak u svijet trodimenzionalnih igara na PlayStationu do 2011., postaje jasno da će ovu konzolu biti moguće koristiti i kao reproduktor 3D Blu-ray medija.

[Ex-Yu]

Vatrena voda za vatrena vremena,


U odnosu na ostale zemlje Zapada, Amerikanci su prilično umereni u piću, čemu verovatno doprinosi i mnoÅ¡tvo čudnih „alkoholnih zakona”

VaÅ¡ington, decembra â€" PreviÅ¡e bilo čega je loÅ¡e, ali previÅ¡e viskija jedva da je dovoljno. Ako bi se kao mera sklonosti Amerikanaca prema alkoholu uzele ove reči Marka Tvena stekao bi se pogreÅ¡an utisak da ova nacija u najmanju ruku ide u korak sa zapadnom sabraćom, Å¡to nije tačno. Statistika doduÅ¡e veli da redovno pije svaki drugi Amerikanac, ali u poređenju sa drugima, ovde je i najveći postotak potpunih trezvenjaka: čak 35 odsto, prema, recimo, samo pet odsto u Nemačkoj.

Po statistici OECD-a (klub 30 najrazvijenijih ekonomija i demokratija), svaki stanovnik ovde godiÅ¡nje popije 8,6 litara alkohola (onog statističkog, stoprocentnog), Å¡to je daleko ispod rekordera Luksemburga (15,5), Francuske (13), Danske (12,9) ili Å panije (11,7). Da li je to učinak prohibicije, neuspelog eksperimenta (1919â€"1933) da se nacija učini potpuno treznom, ili strogih, a u nekim slučajevima i besmislenih zakona u pojedinim saveznim državama, ili činjenice da u Å¡arolikom etničkom sastavu nacije ima pripadnika kultura nesklonih alkoholu (oni azijskog porekla), nije toliko bitno koliko to da, u proseku, Amerikanci ne preteruju.

Istorija je evidentirala da je prohibicija, koju je Kongres, izglasavanjem 19. amandmana na Ustav, uveo uprkos vetu predsednika Vudroa Vilsona, naročito nepopularna postala tokom velike depresije, Å¡to je verovatno, uz procvat kriminala vezanog za ilegalnu proizvodnju i distribuciju alkohola, bio jedan od ključnih razloga da se zbog pića ponovo, 21. amandmanom, menja, inače prilično čvrsto „zakovan” osnovni zakon zemlje.

Danas je opet velika ekonomska kriza, najveća od gorepomenute. Nije joÅ¡ urađena statistika da li je to povećalo promet „prodavnica likera”, ovdaÅ¡nje varijante naÅ¡ih „podruma pića” (ali, naravno, znatno uređenijih i mnogo bogatijih), ali može se ponegde pročitati da je u porastu potroÅ¡nja „destilata” (ovdaÅ¡nji izraz za naÅ¡u „žestinu”), jer, „ozbiljna vremena zahtevaju da se ozbiljno pije”.

U porastu je potroÅ¡nja viskija, premda je u nekim državama na prvom mestu po popularnosti votka. Viski je inače u Ameriku stigao, naravno iz Å kotske, već sa prvim imigrantima, kojima je on, u teÅ¡kim uslovima kolonizacije Novog sveta bio saveznik neophodan u tolikoj meri, da su organizovali i oružanu pobunu kada je Džordž VaÅ¡ington, prvi predsednik Sjedinjenih Država i „otac nacije”, 1791. odlučio da ga oporezuje.

To je bio povod da se proizvodnja preseli izvan tadaÅ¡njeg domaÅ¡aja federalnih vlasti, na jug, da u okrugu Burbon u Kentakiju i viski počne da se pravi i od kukuruza Å¡to je doprinelo da danas Džim Bim i Džek Danijels budu izvanredni i opunomoćeni ambasadori američke kulture uzimanja alkohola Å¡irom sveta.

Malo je poznato da ovde joÅ¡ deluje Partija prohibicije, koja je, posle Demokratske i Republikanske, treća najstarija politička stranka (osnovana 1869), koja je svoje predsedničke kandidate imala na svim izborima od 1872. Na poslednjim, taj kandidat, izvesni Džin Amondson, osvojio je ukupno 643 glasa.

Poznato je da su doseljenici domoroce (Indijance) naučili da piju „vatrenu vodu”, Å¡to je bio samo jedan od elemenata uniÅ¡tavanja njihove kulture. U danaÅ¡njoj Americi, pak, postoje najstrože zabrane kad je reč o pristupu maloletnika alkoholu (granica je 21 godina) i sijaset zakona koji joÅ¡ važe uprkos tome Å¡to su neprimenljivi.

Neko tako, po slovu jednog od tih zakona, može da provede u zatvoru do pet godina ako prijatelju u Kentakiju na poklon poÅ¡alje bocu nekog alkoholnog pića. U Ajovi je nezakonito platiti „turu” celom druÅ¡tvu. U Merilendu, piće ne može da se dostavlja kao poÅ¡tanski paket, a u Teksasu je zabranjena kompletna enciklopedija „Britanika” zato Å¡to sadrži recept za spravljanje piva kod kuće.

I tako dalje. Zaslužuje ovom prilikom i da se pomene kako je baÅ¡ jedan Amerikanac pružio veliki doprinos razumevanju problema kojeg je možda najbolje definisao naÅ¡ akademik DuÅ¡an Kovačević „Šta je to u ljudskom biću Å¡to ga vodi prema piću”.

Patrik Makgavern (65) profesor „biomolekularne arheologije” sa Univerziteta Pensilvanije, analizom mikroskopskih tragova na predmetima sa starih arheoloÅ¡kih nalaziÅ¡ta, doÅ¡ao je do zaključka da se ljudski rod opija joÅ¡ od osvita civilizacije, od kasnog kamenog doba. Počelo je tako Å¡to su prvi ljudi naiÅ¡li na prevrelo voće. Kad su savladali gorko-slatki ukus fermentisanih smokava, i kad je alkohol uÅ¡ao u krvotok i stigao do mozga, odande je poslata poruka â€" Å¡ta god da je, hoću joÅ¡.

Iz toga profesor Mekgavern izvlači smelu tezu da je pivo starije od hleba, da su ljudi počeli da se bave poljoprivredom ne samo da bi imali Å¡ta da jedu nego pre svega da bi mogli da piju (i da se opijaju).

Ovaj naučnik je uspeo da rekonstruiÅ¡e piva i vina koja su se pila u Kini pre 7.000 godina, pre 5.000 godina u Iranu (gde se danas uzimanje alkoholnih pića kažnjava bičevanjem), ili iz vremena Nojeve barke na istoku danaÅ¡nje Turske. Njegova istraživanja su popularno predočena u deset knjiga, a najnovija je „Otvaranje boce proÅ¡losti” objavljena ove godine.

Razumevanju situacije sa alkoholom u Americi ovom dopisniku je pomogao i tročasovni kurs o Å¡tetnosti pića koji je nedavno pohađao (i uspeÅ¡no položio, o čemu svedoči diploma), kao preduslov, po zakonima države Merilend čiji je stanovnik â€" da polaže lokalni vozački ispit. Na tom kursu nije doduÅ¡e navedena činjenica da je piće kao izum starije od točka, ali pruženo je dovoljno dokaza da su te dve tekovine civilizacije danas nekompatibilne.

[Ex-Yu]

Vatrena voda za vatrena vremena,


U odnosu na ostale zemlje Zapada, Amerikanci su prilično umereni u piću, čemu verovatno doprinosi i mnoÅ¡tvo čudnih „alkoholnih zakona”

VaÅ¡ington, decembra â€" PreviÅ¡e bilo čega je loÅ¡e, ali previÅ¡e viskija jedva da je dovoljno. Ako bi se kao mera sklonosti Amerikanaca prema alkoholu uzele ove reči Marka Tvena stekao bi se pogreÅ¡an utisak da ova nacija u najmanju ruku ide u korak sa zapadnom sabraćom, Å¡to nije tačno. Statistika doduÅ¡e veli da redovno pije svaki drugi Amerikanac, ali u poređenju sa drugima, ovde je i najveći postotak potpunih trezvenjaka: čak 35 odsto, prema, recimo, samo pet odsto u Nemačkoj.

Po statistici OECD-a (klub 30 najrazvijenijih ekonomija i demokratija), svaki stanovnik ovde godiÅ¡nje popije 8,6 litara alkohola (onog statističkog, stoprocentnog), Å¡to je daleko ispod rekordera Luksemburga (15,5), Francuske (13), Danske (12,9) ili Å panije (11,7). Da li je to učinak prohibicije, neuspelog eksperimenta (1919â€"1933) da se nacija učini potpuno treznom, ili strogih, a u nekim slučajevima i besmislenih zakona u pojedinim saveznim državama, ili činjenice da u Å¡arolikom etničkom sastavu nacije ima pripadnika kultura nesklonih alkoholu (oni azijskog porekla), nije toliko bitno koliko to da, u proseku, Amerikanci ne preteruju.

Istorija je evidentirala da je prohibicija, koju je Kongres, izglasavanjem 19. amandmana na Ustav, uveo uprkos vetu predsednika Vudroa Vilsona, naročito nepopularna postala tokom velike depresije, Å¡to je verovatno, uz procvat kriminala vezanog za ilegalnu proizvodnju i distribuciju alkohola, bio jedan od ključnih razloga da se zbog pića ponovo, 21. amandmanom, menja, inače prilično čvrsto „zakovan” osnovni zakon zemlje.

Danas je opet velika ekonomska kriza, najveća od gorepomenute. Nije joÅ¡ urađena statistika da li je to povećalo promet „prodavnica likera”, ovdaÅ¡nje varijante naÅ¡ih „podruma pića” (ali, naravno, znatno uređenijih i mnogo bogatijih), ali može se ponegde pročitati da je u porastu potroÅ¡nja „destilata” (ovdaÅ¡nji izraz za naÅ¡u „žestinu”), jer, „ozbiljna vremena zahtevaju da se ozbiljno pije”.

U porastu je potroÅ¡nja viskija, premda je u nekim državama na prvom mestu po popularnosti votka. Viski je inače u Ameriku stigao, naravno iz Å kotske, već sa prvim imigrantima, kojima je on, u teÅ¡kim uslovima kolonizacije Novog sveta bio saveznik neophodan u tolikoj meri, da su organizovali i oružanu pobunu kada je Džordž VaÅ¡ington, prvi predsednik Sjedinjenih Država i „otac nacije”, 1791. odlučio da ga oporezuje.

To je bio povod da se proizvodnja preseli izvan tadaÅ¡njeg domaÅ¡aja federalnih vlasti, na jug, da u okrugu Burbon u Kentakiju i viski počne da se pravi i od kukuruza Å¡to je doprinelo da danas Džim Bim i Džek Danijels budu izvanredni i opunomoćeni ambasadori američke kulture uzimanja alkohola Å¡irom sveta.

Malo je poznato da ovde joÅ¡ deluje Partija prohibicije, koja je, posle Demokratske i Republikanske, treća najstarija politička stranka (osnovana 1869), koja je svoje predsedničke kandidate imala na svim izborima od 1872. Na poslednjim, taj kandidat, izvesni Džin Amondson, osvojio je ukupno 643 glasa.

Poznato je da su doseljenici domoroce (Indijance) naučili da piju „vatrenu vodu”, Å¡to je bio samo jedan od elemenata uniÅ¡tavanja njihove kulture. U danaÅ¡njoj Americi, pak, postoje najstrože zabrane kad je reč o pristupu maloletnika alkoholu (granica je 21 godina) i sijaset zakona koji joÅ¡ važe uprkos tome Å¡to su neprimenljivi.

Neko tako, po slovu jednog od tih zakona, može da provede u zatvoru do pet godina ako prijatelju u Kentakiju na poklon poÅ¡alje bocu nekog alkoholnog pića. U Ajovi je nezakonito platiti „turu” celom druÅ¡tvu. U Merilendu, piće ne može da se dostavlja kao poÅ¡tanski paket, a u Teksasu je zabranjena kompletna enciklopedija „Britanika” zato Å¡to sadrži recept za spravljanje piva kod kuće.

I tako dalje. Zaslužuje ovom prilikom i da se pomene kako je baÅ¡ jedan Amerikanac pružio veliki doprinos razumevanju problema kojeg je možda najbolje definisao naÅ¡ akademik DuÅ¡an Kovačević „Šta je to u ljudskom biću Å¡to ga vodi prema piću”.

Patrik Makgavern (65) profesor „biomolekularne arheologije” sa Univerziteta Pensilvanije, analizom mikroskopskih tragova na predmetima sa starih arheoloÅ¡kih nalaziÅ¡ta, doÅ¡ao je do zaključka da se ljudski rod opija joÅ¡ od osvita civilizacije, od kasnog kamenog doba. Počelo je tako Å¡to su prvi ljudi naiÅ¡li na prevrelo voće. Kad su savladali gorko-slatki ukus fermentisanih smokava, i kad je alkohol uÅ¡ao u krvotok i stigao do mozga, odande je poslata poruka â€" Å¡ta god da je, hoću joÅ¡.

Iz toga profesor Mekgavern izvlači smelu tezu da je pivo starije od hleba, da su ljudi počeli da se bave poljoprivredom ne samo da bi imali Å¡ta da jedu nego pre svega da bi mogli da piju (i da se opijaju).

Ovaj naučnik je uspeo da rekonstruiÅ¡e piva i vina koja su se pila u Kini pre 7.000 godina, pre 5.000 godina u Iranu (gde se danas uzimanje alkoholnih pića kažnjava bičevanjem), ili iz vremena Nojeve barke na istoku danaÅ¡nje Turske. Njegova istraživanja su popularno predočena u deset knjiga, a najnovija je „Otvaranje boce proÅ¡losti” objavljena ove godine.

Razumevanju situacije sa alkoholom u Americi ovom dopisniku je pomogao i tročasovni kurs o Å¡tetnosti pića koji je nedavno pohađao (i uspeÅ¡no položio, o čemu svedoči diploma), kao preduslov, po zakonima države Merilend čiji je stanovnik â€" da polaže lokalni vozački ispit. Na tom kursu nije doduÅ¡e navedena činjenica da je piće kao izum starije od točka, ali pruženo je dovoljno dokaza da su te dve tekovine civilizacije danas nekompatibilne.

[Ex-Yu]

Ima nade: Doktorirala u 93. godini!


Italijanka Adrijana Janili proslavila je 93. rodjendan, ali joj to nije smetalo da nedavno odbrani doktorat na pravnom fakultetu.

Pisala je tezu o nasilju nad ženama i odbranila je s najvećom ocenom. Adrijana je diplomirala na tri fakulteta, a ovo joj je prvi doktorat, ali se tu nije zaustavila, jer je sada upisala kriminalistiku.

Pre 75 godina želela je da studira medicinu, ali je nisu primili zbog lošeg zdravlja, ali veruje da još nije kasno da postane lekar. Umesto medicine, prvo je diplomirala na filološkom fakultetu.

Kada joj je pre deset godina preminuo suprug, diplomirala je, pa onda i magistrirala političke nauke, a potom je zavrÅ¡ila pravo.

Mentor na doktorskim studijama bio je mladji od njenih unuka. "Verujte mi da je potpuno zaslužila najbolju ocenu. Da sam je pustio iz sažaljenja, dao bih joj šesticu", rekao je profesor Alesandro Bondi.