Razgovor s bogom

[pumparica]

RAZGOVOR S BOGOM
   Sanjao sam da razgovaram s Bogom. - Dakle, ti bi želeo da razgovaraÅ¡ sa mnom? - rekao je Bog. - Ako imaÅ¡ vremena - rekoh.    Bog se nasmeÅ¡i. - Moje je vreme večnost. Å ta si hteo da me pitaÅ¡? - Å ta te najviÅ¡e iznenaÄ'uje kod ljudi?    Bog odgovori: - Å to im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu a onda bi želeli ponovo da budu deca. - Å to troÅ¡e zdravlje da bi stekli novac, pa onda troÅ¡e novac, da bi vratili zdravlje. - Å to usko razmiÅ¡ljaju o budućnosti, zaboravljajući sadaÅ¡njost. Na taj način ne žive ni u sadaÅ¡njosti ni u budućnosti. - Å to žive kao da nikada neće umreti, a onda umru kao da nikada nisu ni živeli.    Bog me uze za ruku. Ostadosmo na trenutak u tiÅ¡ini.    Tada upitah: - Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?    Osmehujući se, Bog odgovori: - Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo voleti. - Da nauče da nije najvrednije ono Å¡to imaju, nego ko su u svom životu. - Da nauče kako se nije dobro uporeÄ'ivati sa drugima. - Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviÅ¡e ima, nego onaj kome najmanje treba. - Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se povredi voljeno biće, a zatim su potrebne godine da se izleči. - Da nauče opraÅ¡tati. - Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju reći niti pokazati. - Da nauče da se novcem može kupiti sve osim sreće. - Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito. - Da nauče da je pravi prijatelj onaj ko zna sve o njima a ipak ih voli. - Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraÅ¡tati.   (nepoznati autor