Srbija ostaje bez Hrvatskih TV kanala?
----------------------------------------
Zbog neregulisanih autorskih prava mnoge TV stanice iz regiona mogle bi biti isključene iz kablovskog sistema, pa bi uskoro moglo da se dogodi da se na teritoriji Srbije viÅ¡e ne vide programi Hrvatske radio-televizije - HRT1 i HRT2, TV Nova i RTL, ali i programi iz Bosne i Hercegovine - BN i OBN i TV Atlas iz Crne Gore, kaže za Danas Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
On objaÅ¡njava da se u kablovskom sistemu u naÅ¡oj zemlji emituju programi koji nemaju kupljena autorska prava za Srbiju, pa je neophodno u Å¡to kraćem roku doneti pravilnik kojim će se to regulisati. Prema njegovim rečima, pravilnik, kojim bi bio definisan položaj svih programa u kablovskom distributivnom sistemu, verovatno će biti donet na jednoj od sednica RRA u novembru.
Reagovaćemo u veoma kratkom roku i u saradnji sa kablovskim emiterima doći ćemo do reÅ¡enja ovakve situacije, koja je vrlo sporna. Takvi programi moraju biti isključeni iz svih kablovskih sistema. Ne postoji prelazno reÅ¡enje - ističe Karadžić.
Međutim, naÅ¡ sagovornik napominje da ne postoji problem ni sa jednom TV stanicom kada je reč o programima koji nisu licencni i da se takav program, inače, uglavnom emituje preko satelita. Ipak, satelitski program HRT-a, koji emituje samo sopstvenu proizvodnju, nije ni u jednom kablovskom sistemu u Srbiji.
- U ovom trenutku postoji joÅ¡ sličnih problema sa programima koji su prisutni u kablu. Imamo programe koji se emituju recimo iz Mađarske, kao Å¡to je Sportklub, sinhronizovani su na srpski jezik i imaju domaće reklame. Pravilnikom koji ćemo doneti moramo i tu da reagujemo, da ne bismo doÅ¡li u situaciju da jedna pravila reklamiranja važe za domaće emitere, a da za nekog iz Mađarske koji se ovde nesmetano vidi ta pravila ne važe - kaže Karadžić za naÅ¡ list.
On dodaje da prilikom regulisanja ove oblasti moraju da se poÅ¡tuju i međunarodna dokumenta, kao Å¡to su Sporazum o prekograničnoj televiziji koji je ratifikovala SkupÅ¡tina Srbije i Direktiva o audio-vizuelnim komunikacijama koja joÅ¡ nije ratifikovana. Karadžić ističe i da postoji saradnja sa radiodifuznim telima iz okruženja, koja imaju iste probleme.
- Zakonom o javnom informisanju uveden je registar javnih glasila, u koji se ne može upisati niko ko nema dozvolu. Zbog toga ćemo biti prinuđeni da u kratkom roku izdamo dozvole za kablovsko emitovanje, kako Zakon o radiodifuziji predviđa, a za Å¡ta je neophodno uvođenje pravilnika - objaÅ¡njava naÅ¡ sagovornik.
JanoÅ¡ Remer, predstavnik HRT-a za odnose s javnoÅ¡ću, kaže za Danas da HRT ne može dopustiti da se tereti zbog ilegalnog koriÅ¡ćenja sadržaja koji su na njihovim programima, a čiji oni nisu vlasnici.
- Utoliko uvek tražimo da se pitanje autorskih prava reguliÅ¡e. Svesni smo posebnog interesa građana Srbije za naÅ¡im programima i da regulisanje prava ne mora nužno značiti i isključivanje programa u celosti. Sve zavisi od toga kako pojedini kablovski operater ugovori s nadležnom institucijom u zemlji u kojoj deluje, odnosno kako reguliÅ¡e autorska prava s vlasnicima prava, naravno u opsegu mogućnosti koje pruža zakonodavstvo. Ako ima dokaze da su prava regulisana, HRT kablovskom operateru ne uskraćuje uključivanje programa - ističe Remer.
Damir Hajduk, član Vijeća za elektroničke medije u Hrvatskoj, kaže za Danas da je, kao reÅ¡enje ovog problema, moguće zatamniti ekran u trenutku kada se emituje program za koji nisu regulisana autorska prava, Å¡to već postoji kao praksa.
- U Hrvatskoj je manja zastupljenost kablovske televizije u odnosu na Srbiju, oko 12 odsto, pa je samim tim i Å¡teta dosta manja - dodaje Hajduk. On napominje da odgovornost za emitovanje programa snosi televizija, a ne kablovski distributer i da televizije sklapaju ugovore sa distributerima, ali prethodno moraju da osiguraju autorska prava za određenu teritoriju.
Amela OdobaÅ¡ić, predstavnica za odnose s javnoÅ¡ću Regulatorne agencije za komunikacije (RAK) u BiH, kaže za Danas da je korisnik dozvole za pružanje usluga kablovske distribucije programa dužan da ima pisanu saglasnost vlasnika programskih sadržaja ili njihovih ovlaÅ¡ćenih zastupnika. Kada je reč o televizijama OBN i BN, ona dodaje da RAK BiH „ne može niÅ¡ta uraditi po tom pitanju, jer se radi o distribuciji programa izvan teritorije BiH“.
- To je isključivo u nadležnosti RRA iz Srbije. Svi programi koji se distribuiraju na teritoriji BiH, uključujući i programe iz Srbije, moraju biti regulisani validnim ugovorima o autorskim pravima - objaÅ¡njava OdobaÅ¡ićeva. Ona napominje da do sada nije bilo slučajeva da se neki program iz Srbije distribuira bez autorskih prava.
Veljanovski: Pozdravljam izradu pravilnika
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da je, otkako je donet Zakon o radiodifuziji, predviđeno da Savet izdaje dozvole i onima koji program distribuiraju kroz kablovske sisteme, ali se Savet dosad na tu obavezu ogluÅ¡avao. On ukazuje na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji, kao i Evropsku direktivu o prekograničnoj televiziji, na osnovu kojih članice Saveta Evrope ne bi trebalo da ni na koji način sprečavaju da se program iz susedne zemlje gleda i u njihovoj zemlji, ukoliko je program dobio dozvolu u matičnoj zemlji.
Pohvala za odluku TV „Nova“
Televizija „Nova“ iz Hrvatske jedini je emiter koji je dosad zabranio kablovskim operaterima u Srbiji reemitovanje svog programa, zbog zaÅ¡tite autorskih prava, koja se odnose isključivo na teritoriju Hrvatske.
- Program TV Nove joÅ¡ se zadržao kod nekih operatera u naÅ¡oj zemlji. Međutim, postoji 78 kablovskih distributivnih sistema koji imaju RATEL-ovu dozvolu za rad, tako da je moguće da nisu joÅ¡ svi sproveli odluku uprave ove televizije. Pozdravljam to kao mudar potez nekoga ko bi mogao da snosi posledice zbog takvog emitovanja - kaže Karadžić
